NOVI BROJ DEČIJEG EKOLOŠKOG ČASOPISA "ČUVARI RAVNICE" SA REZULTATIMA "ŠKOLSKOG ZELENOG PRESS-a 2016." NA KIOSCIMA U VOJVODINI

OSNOVNA ŠKOLA „PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ“, ZRENJANIN - NETAKNUTA PRIRODA

Fotografije su snimljene u netaknutoj prirodi, bez ikakvih zagađenja u selu Glog opština Vranje. Nastale su tokom prolećnog raspusta koje rado provodim kod bake i deke. Na prvoj i drugoj fotografiji su gljive Vrganji, na trećoj fotografiji je prelepa gusenica i na četvrtoj cvrčak.

Danijel Spasić, 5. razred

OSNOVNA ŠKOLA “ĐURA JAKŠIĆ“, ZRENJANIN - UZ OSMEH NA ČEPELU

U nedelju, 23. oktobra 2016. godine, u Zrenjaninu kod Peskare, na jezeru Čepel, pecaroški klub „Banat“, u saradnji sa NIS Petrolom, održao nam je predavanje o osnovama pecanja.

 Podeljeni u grupe, đaci šestih i sedmih razreda osnovnih škola „Đura Jakšić“ i „Sveti Sava“, išli su na predavanja o ribolovu na plovak, savremenom dubinskom ribolovu pomoću hranilice („feder ribolov“) i savremenom dubinskom šaranskom ribolovu uz pribor, opremu i tehniku.

Posle zanimljivih predavanja, predavači volonteri Crvenog krsta i izviđači, održali su nam prezentaciju o snalaženju u prirodi i o prvoj pomoći uz naše učešće u radu. Takođe, Jelena Dragić nam je upriličila i ekološku radionicu u kojoj smo naučili kako da odredimo strane sveta na mnogo načina.

U prijatnoj atmosferi smo učili o pecanju i o ponašanju u prirodi, što je veoma korisno. Nadamo se da će biti još ovakvih nezaboravnih iskustava.

Anja Pruginić, 6. razred

OSNOVNA ŠKOLA "BRANKO RADIČEVIĆ”, ULJMA - MOJE SELO, ŠUŠARA

Moje selo se veoma razlikuje od drugih mesta i ima sasvim drugačiju priču od drugih sela. Ovo selo je pre nekih sto pedeset godina, bilo pustinja.

Pošto je ta pustinja veoma smetala Austrougarskoj, jer je vetar neprestano nanosio pesak iz pustinje na najplodnije  zemljište, odlučeno je da se ovaj prostor naseli i da se pošumljavanjem pokuša zaustaviti „živi pesak“. 

Naseljeno je oko pedesetak porodica koje su besplatno dobile prostor za kuću i okućnicu i koje su deset godina bile oslobođene poreza. Njihov glavni zadatak je bio da rade za Austrougarsku, na pošumnjavanju peščare.

U početku nije bila zastupljena poljoprivreda, već samo vinogradarstvo. Kasnije, kada je u jednom delu umiren pustinjski pesak i kada je počela da niče trava, ljudi su krenuli sa obrađivanjem zemlje i uzgojem stoke i živine. Od živine su dobijali meso, jaja i perje, od koza i krava mleko i meso a od ovaca, pored mleka i mesa, još i vunu koja je nekada bila veoma cenjena. Zemljoradnjom su dobijali, uglavnom, žitarice za prehranu stoke ali i za sopstvenu upotrebu. Pored toga uzgajali su još i krompir, pasulj, repu, cveklu, boraniju, grašak i druge baštenske biljke.

Danas Šušara ima oko dvesto pedeset stanovnika i okružena je šumom. Od seče šuma, kao i od poljoprivrede i stočarstva, ljudi imaju najveći deo prihoda. Većina domaćinstava se bavi i uzgojem svinja za sopstvene potrebe. 

Industrija je slabo razvijena pa je zato vazduh čist. Međutim, zbog ogromnih šuma, koje okružuju Šušaru,  mora  se paziti na divlje životinje kao što su divlje svinje, jeleni, jazavci, lasice, šakali, lisice i vukovi. Oni neretko, naročito kada su jake zime, ulaze skroz do sela u potraz za hranom.

Naše selo nema dugu istoriju ali je zato, po mom mišljenju, najlepše u okolini.

Javor Sunjog

OSNOVNA ŠKOLA “VUK KARADŽIĆ”, SURČIN - STAKLENIK

U cilju da se skrene pažanja javnosti na značaj očuvanja vrsta na planeti Zemlji uvedeno je međunarodno obeležavanje Dana PLANETE ZEMLJE gde se različitim aktivnostima ljudska zajednica osvešćuje i poziva na očuvanje vrsta.

Sve ono što je živo, što nas okružuje čini biološku raznovrsnost ili biodiverzitet. Naša škola je ovaj datum obeležila zajedničkom ekološkom radionicom sa školoma iz Jakova i Boljevaca u stakleniku škole u Boljevcima.

Ekološku radionicu pod nazivom ,,Biodiverzitet i vegetativno razmnožavanje" održala je nastvnica biologije Marina Maksić iz škole ,,Vuk Karadžić". Sposobnost reprodukcije održava brojnost vrsta i očuvanje života kao pojave na Zemlji,doprinosi očuvanju stabilnosti biosfere. Praktičnim radom u stakleniku učenici su primenili znanja stečena času i sadili biljke koristeći njihove vegetativne biljne organe. Biljke nose u svoje škole. Veoma zanimljiva i poučna saradnja tri škole.

                                                                                                                                           

Anja Marinković

OSNOVNA ŠKOLA “VUK KARADŽIĆ”, SURČIN - PATKE I LABUDOVI

Na prelepoj plaži Kukunaries na predivnom Egejskom moru svoje pribežište su našle patke i guske zajedno. 

Malo sam se iznenadila toj čudnoj kombinaciji još na morskoj plaži.Još više me zadivilo kako ove ptice nalaze hranu i plivaju u neposrednoj blizini isparenja i izlivanja benzina sa luksuznih jahti i još preživljavaju. To se odnosi na ribe i druge morske životinje. Čovek je biće sposobno da sve zagadi i uprlja i to ne samo sebi već i da ugrožava druga živa bića.

Apelujem da se na morima koriste alternativni izvori energije koji će manje zagađivati vodu i ostvaiti prirodu našim potomcima sačuvanu.

Svetlana Filipović, 7.razred

OSNOVNA ŠKOLA "VUK KARADŽIĆ", SURČIN - NAUKA U PRIRODI

Učenici osnovne škole ,,Vuk Karadžić" iz Surčina, članovi ekološke sekcije, na kraju letnjeg raspusta prisustvovali su ekološkoj radionici u Bojčinskoj šumi koju je organizovala nastavnica biologije Marina Maksić pod nazivom ,,Dendroterapija" u okviru ekološkog kampa.

“Dendroterapija” je metoda lečenja energijom drveća. Drveće ima sposobnost da apsorbuje veliku količinu kosmičke enrgije, a boravak ispod pojedinog drveća ili grljenjem drveća čovek preuzima tu energiju. Naročito se ističu pozitivnom energijom hrast,breza i bor. Oni pomažu u lečenju mnogih bolesti, od psihičkih do kardio-vaskularnih. Lekovitost dveća narodu je poznata od davnina i još su stari sloveni devojkama pre udaje preporučivali da sede ispo breze da ih prati sreća u braku, trudnicama da sede ispod lipe a ranjenicima ispod hrasta. Brezi su se posebno pripisivala lekovita svojastva tako da je smatrana panaceom, drvetom koje leči sve bolesti. 

Radionicu su dopunile nastvnica srpsko jezika Anica Trninić i nastvnica likovne kulture Biljana Carić koje su našle korelaciju u svojim predmetima za ove vrste drveća u narodnim pesmama i slikarstvu. U narodnim pesmama devojka se opisuje kao breza,muškarci imju izdržljivost bora a u slikarstvu čuven je ruski slikar Šiškin koji je slikao brezove šume. Radonica je završena tako što je svaki učesnik pronašao svoje drvo a nastvnica likvne kulture otpevala rusku pesmu o brezi.

                                                                                   

Školski zeleni novinari 

OSNOVNA ŠKOLA “BOŠKO PALKOVLJEVIĆ PINKI”, STARA PAZOVA - NOVA (STARA) EKO BARA

Gajićeva bara postoji odavno a nastala je kopanjem zemlje za pravljenje cigle. Malobrojni su davnih dana uživali u lepoti, miru i pecanju jer su divlje deponije počele da okružuju baru.

To je tako bilo sve do ove godine kada su nekadašnja deca, sada mame i tate, sa svojim  porodicama nisu uzeli stvar u svoje ruke.

Počelo je veliko sređivanje. Odnešeno je smeće, postavljeni su i ofarbani stolovi, probijen je put za lakši prolazak automobila, pokošena je trava i danas na bari cveta eko ribolov.

Milan Mikić, Marko Perić, Nađa Poljovka, Luka Nemeti i Teodora Kordulup 7. razred

OSNOVNA ŠKOLA "SIMEON ARANICKI“, STARA PAZOVA - RUGLO STARE PAZOVE

Pored parfimerije ,,Lilly'' u Staroj Pazovi nalazi se prazan i zapušten lokal u kome je nekad bio kafić. Zbog neodržavanja bivšeg kafića nastala je hrpa smeća. Lokal je postao ,,kanta'' i prava ekološku opasnost.

Polomljena stakla, ekseri i đubre koje je razbacano ispred lokala je opasno i za prolaznike. Lokal stoji u tom stanju već 25 godina, a niko ništa ne preduzima povodom njegovog sređivanja. Zgrada samo propada, a mogla bi da se obnovi, sredi, i da se u njemu nešto privređuje i radi.

Zgrada je stara i zaštićena, i upravo zbog toga bi bila idealna za otvaranje restorana tradicionalne sremačke hrane, za poslastičarnicu ili kafić.

Ako postoje zakonske prepreke da se ovaj lokal uredi, mislim da bi trebalo da se očisti i da se vrata i prozori zatvore barem drvenim pločama. Te ploče mogu i  da se ukrase cvećem, koje bi visilo sa njih u improvizovanim saksijama od plastične ambalaže i to bi bila prava zelena oaza našeg mesta, u samom centru, pred očima svakog prolaznika, a mogli bi da je održavaju radnici JKP “Čistoća”, i  sezonski sade tamo cveće.

U ulici Kralja Petra I nalazi se još jedna zgrada koja pravi ruglo od grada. To je bivša pivara ,,Zrenjaninska'' koja je napuštena pre oko 15 godina.

Rešenje bi bilo u ragnizovanju akcije povodom čišćenja bivšeg kafića i pivare. Lokali bi mogli da se izdaju ili kupe i da se napravi nesto od njih, kako ne bi više stajali u ruglu zapušteni.

Pivara bi takođe mogla da posluži da se u njoj otvori muzej piva, na primer, ili da tokom eta bude pozornica za mlade koja bi okupljala decu i omladinu, nudeći sadržaje poput likovnih kolonija, predstava ili fastivala muzike i filma.

Lidija Majorski

OSNOVNA ŠKOLA "JOVAN JOVANOVIĆ”, SREMSKA KAMENICA - INTERVJU: DRAGIŠA SAVIĆ, NACIONALNI PARK „FRUŠKA GORA“

Naša škola se nalazi na obodu Fruške gore, koja je još davne 1960. godine zbog svojih prirodnih bogatstava proglašena nacionalnim parkom. U nacionalnom parku Fruška gora nalaze se mnoge ugrožene životinjske vrste. Pitale smo se koje delove Fruške gore one nastanjuju, zašto su ugrožene i zašto su nam važne?                                                                                 

Da bi saznali nešto više o ugroženim životinjama na Fruškoj gori, otišli smo u  Nacionalni Park „Fruška gora“ i potražilismo smo odgovore od biologa Dragiše Savića:

Šta je biodiverzitet?

- Biodiverzitet je raznovrsnost i rasprostranjenost živih bića.                      

Zašto dolazi do izumiranja određenih vrsta?

- Do izumiranja određenih vrsta dolazi zbog toga što čovek ne brine o svom životnom staništu.

Koje su vrste životinja ugrožene na Fruškoj gori?

- Najugroženije vrste životinja na Fruškoj gori su tekunice i orao krstaš. Tekunice žive na livadama i ispod zemlje. Orao krstaš živi u šumama blizu tekunica jer se on njima hrani.

Zašto je važno sačuvati životinje od izumiranja?

- Važno je zato što su životinje vrednost svake države i trebamo da ih čuvamo i da se ponosimo živim bićima koji su oko nas.

Kako sačuvati životinje?

- Tako što određena područja proglasimo zaštićenim i na tim područjima onda  vladaju određeni zakoni.

Šta je to zanimljivo za životinje na Fruškoj gori?

- Svaka životinja je posebna na svoj način. Sve one se po nečemu razlikuju, na primer da li su dnevne ili noćne životinje, da li su biljojedi ili mesojedi, da li žive u grupi ili ne, da li žive u šumi, na livadi, oko vode ili u vodi...

Dakle, ako želite da vidite ove ali i druge životinje posetite našu prelepu Frušku goru koja je bogata i biljnim i životinjskim vrstama. Čuvajte i poštujte prirodu jer je ona deo nas.

Anđela Tegeltija, Andrea Tegeltija i Jelena Drača, 7. razred