Kljajićevo
je selo u blizini Sombora i jedno je od mesta u Vojvodini u kojima se sove
okupljaju zimi. I to ne bilo koje sove, nego sove utine ili ušare koje su
zaštićene kao prirodna retkost i njihovo
hvatanje, pa čak i uznemiravanje je strogo zabranjeno.
Primećeno
je da se cela jata sova okupljaju u krošnjama drveća u raznim delovima sela.
Ova tabla je postavljena u neposrednoj blizini škole i zato smo mi rešili da
istražimo i saznamo nešto više o ovim sovama.
Sove
ušare imaju uzdignuto perje na glavi koje podsećaju na uši. Po tome su i dobile
ime. Velike su oko pola metra. Imaju narandžaste oči. Noge su im pokrivene
perjem. One ne grade gnezda, već ih otimaju od drugih ptica. Najviše se gnezde
u krošnjama jelki, ali ih možemo videti i na granama listopadnog drveća,
posebno ako imaju veliku krošnju.
Kao
i sve druge sove i male ušare su veoma aktivne noću. One su ptice grabljivice .
Hrane se glodarima, ponekad i sitnijim pticama ili insektima, ali najviše vole
poljske miševe. Preko dana sede skrivene u krošnjama drveća i veoma su plašljive.
Zimi
se skupljaju u velika jata i kad jednom
pronađu mesto na kome se okupljaju, one ga više ne menjaju. To ponekad zna da
bude i u naseljenim mestima, baš kao što je i naše selo.
Sove
su veoma korisne za ljude baš zato što uništavaju štetočine
i tako pomažu ljudima da manje troše na razne otrove za miševe. Ali upravo je to i opasno za njih,
jer se i same često otruju. Osim toga, neki ljudi ne vole da im budu blizu pa
ih teraju i uznemiravaju. Na svu sreću,
kod nas u selu, ljudi znaju da su sove naši prijatelji, pa ih zato i čuvaju i ponose se što su one rešile upravo
ovde da provode zimu.
Ponosimo
se i mi takođe!
učenici
I-2 razreda
Нема коментара:
Постави коментар